Spoštovani,
preteklo je že kar nekaj dni od vašega uspešno izpeljanega simpozija, v
tem času smo se posvetili svojim otrokom na počitnicah in z njimi
preživeli resnični lepe trenutke. Zdaj se vračamo nazaj k delu z učenci,
a misli mi še vedno odidejo v vaše prelepo Prekmurje.
Letos sem bila prvič na vašem simpoziju in resnično se vam moram
zahvaliti za vse, kar ste pripravili za nas udeležence. Vaša
organizacija je resnično vrhunska, celotna šola in vrtec vpeta sta v
tako zahteven projekt. Zelo ste me navdušili z vašo pozitivno
naravnanostjo in energijo. Zato se vam iskreno zahvaljujem za vse, kar
ste nam omogočili in nam pripravili. Še posebej hvala vašim kuharicam,
ki so pripravile okusne obroke. Pri vas sem se počutila zelo sprejeto in
domače.
Majhne šole smo zagotovo srce in duša kraja. Zato vam še enkrat želim,
da vas bo spremljala še naprej taka močna pozitivna in ustvarjalna
energija ter zdravje in da se čez eno leto spet srečamo.
Na kvizu Male sive celice pa vam želim, da pridete do finala!
Iskrena hvala in srečno vsem zaposlenim v vaši šoli in vrtcu.
Le pozdrav,
Metka Starešinič, prof. geog. in zgod., OŠ Vavta vas
Poštovani i dragi prijatelji,
sada kada je sve prošlo i kada su se slegli utisci, stišale emocije, ja
i dalje čujem aplauz,aplaudiram Vam dok prebiram po
mislima.Jednostavno, moje unutrašnje JA me je nateralo da napišem ovaj
tekst.Nadam se da će naći mesto na vašem sajtu škole.
DODIRNU NAS NEKI LJUDI A DA NAS NISU NI TAKLI
Stari Grci su govorili da slučajnost ne postoji, tako da ja čvrsto
verujem, da je univerzum namerno namestio da ja budem prisutna na
simpozijumu UČENJE ZA UMETNOST ŽIVLJENJA.
Tema je vrlo privlačna za sve, ne samo za one koji su u školi, ili se
bave učenjem.Svi koji su učeni, kreativni bili su tamo. Bila sam i ja,
ali bez očekivanja, već par godina unutrašnja radost me neće,ushićenje
me napustilo, umor i apatija su zarobili moju dušu.
I sama sam utihnula i više ne reagujem ushićeno , dečje, kao što sam to
činila ranije.
Nisam znala šta je uzrok tome.Godine,umor, stres, bolesti, nedostajanja,
besparica, nepravde? Možda sve, a možda ništa od toga.
Čitam ja tako program, i crvenom bojom bojim sve predavače i teme koje
su mi zanimljive i poučne.
Radionice sam preletela pogledom i u poslednjem trenutku se odlučim za
crtanje na keramici kao nešto najbezbolnije.
I sve pratim, slušam, posećujem.
Odmah me na samom početku dodirnula Alenka Rebula svojim rečima. Učitelj
nezamenjiv i dobar ukoliko je i sam spreman da bude dobar učenik. I tu
shvatim da je moje JA, prestalo da se raduje i da uči, da se uspavalo i
da ga moram probuditi .Odmah je usledila predivnaSaša Einsiedler. Svojom
pričom je počela otapati sante leda, koje su me okovale poslednjih
godina i ne daju mi da se pomerim ni za milimetar. A onda je čarobna
Katarina Habe učinila da moje telo vibrira u radosnom ritmu. Pomislila
sam tada, Katarina je carica, ona je ta, uspela je da me pokrene, da me
oživi. Ovo ne može biti bolje. Ili može?
I taman kada sam pomislila da ne može, našla sam svoje mesto na
radionici crtanja na keramici.
Tibor Frančič, detaljno i profesionalno daje instrukcije, ja počinjem
da primenjujem naučeno. I učim, lako je ,učim,kako da četkicom povučem
poteze.
I kreće lavina ispiracije, sante leda koje su me kočile, Saša je
otopila, počinju ritmični pokreti četkicom po zvončiću. Dete u meni
počinje da se raduje i da niže veselo šare. Umače četkicu u boje i
čudesno nastaje leptir koji sleće na predivne cvetove dok sve to
obasjava sunce i to ne jedno već tri užarene lopte.
Sve je trajalo kao tren, sen i san.
U duši čuvam predivan momentum stvaranja, gledam svoj rad. Kao da to
nisam ja. Ali jesam.To veselo dete koje je predano mešalo boje, precizno
iscrtavalo latice i krila leptira sam zaista bila ja.
Bilo je 11 simpozijuma, ovaj 12 . je za mene poseban.
Hvala za sve, posebna zahvalnost Tiboru Frančiču , njegova radionica me
je iscelila, učinila je da pronađem iskru u sebi i ponovo budem JA,
kreativna i srećna.
Umetnost, lepota, pozitivne emocije , divni ljudi i opet sam osetila
radost života.
Dragi prijatelji, sipozijum je ostvario sve svoje ciljeve , ja Vam i
dalje aplaudiram Bravo, čestitam!
Srdačan pozdrav
Jelena Marković.OŠ” Vuk Karađžić” Surčin
Spoštovana gospa ravnateljica, Marija Horvat,
spoštovani člani organizacijskega odbora,
v imenu sodelavcev Centra za sluh in govor Maribor, ki smo se aktivno udeležili vašega mednarodnega simpozija, vam ob zaključku tega velikega dogodka iskreno čestitam. Zavedamo se, da je takšen simpozij zahteven organizacijski zalogaj in vaš je, glede na naše osebne izkušnje s podobnimi dogodki, vzor natančnosti, hitre odzivnosti in izčrpnih informacij. Ob tem pa se vam zahvaljujem tudi za odličen izbor prispevkov, ki so nas nagovorili in zanetili iskrice novih idej za naše nadaljnje pedagoško delo.
V svojem zaključnem nagovoru ste dejali, da upate, da smo s simpozija odšli malce drugačni. Mi smo.
Prijetne počitniške dni in lep pozdrav.
Kristina Mlinarič, prof ang. in nem.